Projekat br: 142034G
Naziv projekta: Fini disperzni sistemi: mikro-, nano-, ato-inženjerstvo
Period - trajanje: 2006-2010
Finansijer: REPUBLIKA SRBIJA - Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj , Beograd
Institucije - realizatori:
1. Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS), Beograd;
2. Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu (IŽBIŽS), Beograd, do 31.06.2008; Institut za multidisciplinarna istraživanja (IMI), Beograd, od 01.07.2008;
3. Mašinski fakultet, Beograd (MF), Univerzitet u Beogradu, Beograd;
4. Tehnolosko metalurški fakultet, Beograd, (TMF), Univerzitet u Beogradu, Beograd;
5. Fakultet tehnickih nauka, Kosovska Mitrovica, (FTN), Univerzitet u Pristini/Kosovska Mitrovica;
6. Institut za ispitivanje materijala Srbije, (IMS) do 31.06.2008.
Rukovodilac: Aleksandar M. Spasic, Naucni savetnik
Predmet rada:
Predmet i realizacija istraživanja, zadatak 1: Opšti deo, novi pristup fenomenima prenosa elektrona i kolicine kretanja na razvijenim rigidnim i deformabilnim medjupovršinama tecno-tecno. Novi konstitutivni model tecnosti, teorija elektroviskoelasticnosti; fizicki formalizam i matematicki formalizmi. Nova klasifikacija finih disperznih sistema (mikro, nano i ato). Poseban deo, razvoj matematickog formalizma zasnovanog na necelobrojnom integro-diferencijalnom racunu. Eksperimentalna potvrda postuliranih pretpostavki, poredjenje eksperimentalno izmerenih rezultata sa izracunatim rezultatima pomocu razvijenih matematickih modela.
Predmet i realizacija istraživanja, zadatak 2: Dinamika molekula DNK, modifikacija postojecih pristupa i modela. Posebna pažnja je posvecena dinamici molekula DNK za slucaj rezonance, kada su opticka i akusticka ucestanost jednake. Rezonancom je objašnjena pojava lokalnog otvaranja molekula DNK, pa cak i razdvajanje lanca. Odredjeni su najmanji i najveci kolicnici dva parametra u modelu Peyrard-Bishop-Dauxois (PBD), što predstavlja poboljšanje modela. Na osnovu poredjenja sa eksperimentalnim rezultatima zakljuceno je da je vrednost jednog od parametara, inverzna širina Morzeovog potencijala, znatno niza od do sada prikazivane u literaturi. Dalje, modulacija solitonskih talasa u molekulu DNK; dve velicine opisuju gustinu unutracnjih oscilacija, a njihova jednakost odgovara koherentnom modu koji odgovara strogij definiciji solitonskog talasa. Dinamika molekula DNK u viskoznom okruženju, pokazano je da viskoznot utice na nelinearni parametar, a kako je taj parameter kompleksan broj nelinearnu Šredingerovu jednacinu, kljucnu u PBD modelu, treba rešavati numericki. Odgovor na pitanje da li je molekul DNK prvenstveno sistem klasicnih ili kvantnih oscilatora samo uslovno daje prednost zakljucku da je molekul DNK sistem klasicnih oscilatora zato što PBD model polazi od klasicnog hamiltonijana.
Predmet i realizacija istrazivanja, zadatak 3: Polimerni rastvor sledeceg sastava: polimer polietarsulfon, nerastvarac kao aditiv i N, N dimetilacetamid kao rastvarac, je specijalnim aplikatorom nanošen na podlogu od netkanih staklenih vlakana. Nakon potapanja ovako dobijene protomembrane u koagulaciono kupatilo u kome je kao nerastvarac korišcena voda su dobijene kompozitne membrane. Ispitivanje skanirajucom elektronskom mikroskopijom je pokazalo da izbor tipa podloge kod polimernih kompozitnih membrana znacajno utice na strukturu površinskog selektivnog sloja. Naime polimerne membrane sa nosacem od netkanih staklenih vlakna guste strukture su imale skoro neporozan selektivni sloj. Sa druge strane, kod kompozitnih membrana sa poroznim nosacem stepen poroznosti selektivnog sloja je bio znacajno veci što je objašnjeno dejstvom kapilarnih sila. Razvijena nodularna struktura koja je dobijena kod svih membrana je rezultat procesa razdvajanja faza tecno-tecno usled nukleacije i rasta faze siromašne polimerom. Dalje, dobijeni rezultati su pokazali da korišcenje izabranih nerastvaraca kao aditiva u polimernom rastvoru takode utice na strukturu dobijenih kompozitnih membrana. Utvrdeno je da nosac od netkanih staklenih vlakana znacajno poboljšava mehanicke karakteristike dobijenih kompozitnih membrana u poredenju sa klasicnim integralnim asimetricnim membranama.
Predmet i realizacija istraživanja, zadatak 4: Pokušaj nalaženja najmanjeg moguceg zajednickog uopštavanja reprezentativnih sistema i rezultata ostvarenih u zadacima 1 i 2.
Istraživaci saradnici - realizatori:
1. Aleksandar M. Spasic, Naucni savetnik, ITNMS, B
2. Predrag Jovanic, Naucni savetnik, IŽBŽS, B/IMI, B
3. Mihailo P. Lazarevic, Redovni Profesor, MF, B
4. Dimitrije N. Krstic, Vanredni Profesor TMF, B
5. Slobodan M. Zdravkovic, Docent, FTN, KM
6. Verica M. Laninovic, Istraživac saradnik, IMS, B